Zaista, soba je bila prostrana i svetla, sa divnim pogledom na visoke solitere.
Dugo nisam bila u Londonu. Ovog puta mi je delovao drastično drugačije, ili sam jedino ja bila ta koja se promenila.
Nisam ponela puno stvari. Imala sam dovoljno novca da za početak kupim ono što mi treba. Najveća želja mi je bila da kupim svoj stan, u nekom mirnijem delu jer je ovde vrvelo od života (onoliko koliko je moguće za mentalitet ovog naroda).
Već mi je nedostajao Kopenhagen. Bilo bi mi lakše da sam došla sa nekim nego sama. No, bila je to odlična prilika da iskusim nove stvari i upoznam nove ljude. Naročito kad počnem posećivati fakultet svakodnevno.
Otišla sam se istuširati, kako bih se opustila i potom sam legla potraživši nešto na televiziji. Nije bilo ničeg. Zadremala sam..
